Osiguranje života
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 29 | Nivo:
Fakultet za uslužni biznis
Sadržaj:
TOC \o "1-3" \h \z \u
UVOD
Prirodne sile, koje čoveku pružaju beskrajne
mogućnosti za stvaranje povoljnijih materijalnih uslova za život su ćudljive,
pa ruše ono što čovek stvara ili ugrožavaju i sam njegov život. Na taj način u
društvu nastaju imovinske štete, ili se remete ekonomski uslovi za život
čoveka.
Nesrećni slučajevi izazivaju: štete, povrede,
traume i odnose ljudske živote. Ekonomske posledice takvih i nedaća otklanjaju
se putem osiguranja. Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u
društvu i privredi ili kod ljudi, usled dejstva prirodnih sila i nesrećnih
slučajeva. Putem osiguranja se unapred obezbeđuje i materijalna sigurnost čoveku,
ako mu se (ili onome koji ga izdržava) desi kakva nesreća, bolest, smrt i sl.
Cilj osiguranja je ekonomska sigurnost.
Reč osiguranje potiče od prideva siguran
(italijanski si curo, latinski securus) koji u najširem smislu označava:
bezbedno, jamačno, pouzdano; ali se ipak u našem jeziku koristi reč osiguranje.
Počeci osiguranja za slučaj smrti imaju korene u
daleke prošlosti; (2.500 godine pre nove ere), egipatski zidari kamena su
organizovali društvo radi prikupljanja sredstava za plaćanje troškova lečenja i
pogreba svojih članova; 400 godine pre nove ere u Grčkoj su organizovana
društva za pogreb. Ova društva su finanisrana doprinosom članova, a u slučaju
smrti članova društvo je snosilo troškove pogreba sa troškovima potreba udovica
i udovaca. Rimska društva za pogreb i pomoć (Collegia) služila su istoj
funkciji. Ovi primeri ukazuju da je zbog ekonomske sigurnosti već u prvim
društvima u kojima se pojavila robna razmena, bio je usvojen koncept podele
rizika između članova grupe.
Prva polisa životnog osiguranja je bila
zasnovana na principima pomorskog osiguranja i bila je izdata od strane
pomorskih osiguravača u Londonu 1536. godine. Ova polisa je bila jednogodišnja i bila je
naznačena na iznos od 400 funti.
Razvoj osiguranja života u Evropi počinje kajem
XVII veka. Tada se proširila pojava tzv. "Tontina" koja tada još uvek
nije imala pravi sadržaj osiguranja života, ali putem njih je postizana slična
svrha, a posredstvom ovakvih udruženja došlo je do usavršavanja sistema
osiguranja i primene matematike u osiguranju. Osnovna svrha je bila stvaranje
udruženja gde bi svaki član pojedinačno plaćao određenu sumu i na taj način bi
se stvarao kapital koji se u datom momentu delio preživelim članovima u vidu
rente ili kapitala.
Otkriće Amerike i do tada nepoznatih pomorskih
puteva imalo je pozitivan i snažan uticaj na širenje osiguranja. Engleska je
sigurno najznačajnija zamlja u ovoj delatnosti u kojoj je sredinom šesnaestog
veka nastalo pomorsko osiguranje da bi krajem istog veka nastalo i osigurnje
života.
Holandski državnik i matematičar Jan de Wit bio
je čovek koji je prvi postavio određivanje rente sa preciznim proračunima, a
teorija Zakona velikih brojeva formulisana je bila od strane Jakoba Bernoulla.
Začetnik tablica smrtnosti bio je teolog Caspar Nauman koji je preko najstarije
engleske Akademije nauka Royal society, a zajedno sa poznatim astronomom i
matematičarem Edmundom Hallevem objavio prve tablice smrtnosti i to 1693.
godine.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!